Ljubav je emocija koja vodi ka radosti

Februar je već slobodno možemo reći, obeležen kao mesec ljubavi, koji negde na sredini svoje vladavine daje ljubavi poseban značaj.
Ljubav je emocija kojoj svi težimo. Međutim, sve je više usamljenih ljudi, razvoda, razočaranja, svađa, prekida…i pitanje se samo nameće – Da li zaista razumemo ljubav ili smo je tako dobro isprepletali sa nekim drugim osećajem da ne možemo da vidimo njenu suštinu?
Ljubav je jednostavna. Ona nosi poruku prihvatanja, a to je ono što svi želimo…da nas prihvate baš onakve kakvi jesmo. Različitosti su njen najslađi deo. Kroz njih rastemo i spoznajemo sebe i druge ljude. Upravo te razlike čine odnose privlačnim, dok su sa druge strane one izvor sukoba. Sukobi u bliskim odnosima su često doživljeni kao negacija ljubavi sa čijim posledicama se nekada vrlo teško nosimo. Mada, ako pođemo od pretpostavke da nema ispravnog gledišta, mi ljubavi tada ne okrećemo leđa već joj dajemo priliku za rast. Prihvatanjem ljudi onakvih kakvi jesu, sa svim njihovim različitostima u odnosu na naše, signal je da smo u još većoj meri prihvatili sebe. To bi značilo da svoje stavove doživljavamo kao zbir ličnog iskustva i to isto pravo dajemo i drugima. Razlike predstavljaju potencijal i za naš lični rast i razvoj. A jedna od blagodeti ljubavi je upravo lični rast. Možda to može da zvuči kao izlizana floskula ali to je činjenica. Ono što neutrališe ružičastu boju te činjenice i daje joj boju života, je da ni jedan rast nije praćen samo prijatnim osećanjem i zadovoljstvom. Da jeste, ne bismo bili motivisani da idemo napred, da pomeramo granice i gradimo nešto više a da pri tom ne zaboravimo suštinu i temelj jer nas on povezuje i stvara celinu. Temelj su životne vrednosti po kojima se prepoznajemo, sve ostalo je nadogradnja.
Ljubav u njenom pravom značenju nas motiviše i podstiče da budemo najbolja verzija sebe, a ako ta motivacija izostane, možda i nije u pitanju bila ljubav. To sjajno opisuje jedna rečenica iz knjige Horhea Bukaja „Zaljubiti se znači voleti sličnosti, a ljubav, to je zaljubiti se u različitosti“.
O licu i naličju ljubavi, ovog meseca ćemo govoriti na Praktičnoj tribini a veliko nam je zadovoljstvo što je naš predavač, baš na ovu temu, prim dr Anđelka Kolarević. Oni koji su imali priliku da razgovaraju sa njom ili da slušaju njena predavanja, razumeju i zašto je ljubav prava tema za dr Kolarević.

• Vrlo često možemo da čujemo kako su ljudi izgubili veru u ljubav. Šta Vi mislite o tome?
Činjenica jeste da često čujemo Šta je to ljubav…u ljubav više ne verujem. To nije za mene..ili čak Probao/la sam…ne ide meni ta ljubav. Mislim da sadašnje generacije ne razmišljaju o pojmovima vere koliko govore o razočaranosti. Bili su se očarali za kratko, nisu dobili potvrdu kako oni zamišljaju ljubav i naravno osetiće se razočarano. Ipak, posle nekog vremena srce im zaigra ili osete čežnju za drugim, osnovni nagon za povezivanjem i kreću ponovo u „veru“. Što su više prisutna pogrešna uverenja osećaće se kao na opasnom ringišpilu.


• Prema Vašem mišljenju i iskustvu kakva su očekivanja ljudi od emotivnih odnosa i ljubavi?
Očekivanja zavise od rane emotivne istorije iskustava roditelja, drugarica, takođe i uticaj medija je veliki. Tako da ponekad postoje potpuno pogrešna očekivanja, tipa ako me voliš sve vreme moraš biti sa mnom ili sve resurse moraš da mi predaš, ili ako te dovoljno volim sve nesuglasice i problemi će nestati…

Koliki je izazov u današnje vreme održati emotivni odnos?
U današnjici gde je imperativ biti jak, samodovoljan i timski igrač, zaista teško. Često se od ljudi zahteva da i posle posla nastave da se druže, da izgrađuju timski duh. S druge strane, tako se ljudi otuđuju, pre svega od samih sebe i nisu u kontaktu niti sa svojim osećanjima niti sa svojim potrebama a onda nemaju ni  snage da se ulažu u emotivnu vezu.


Činjenica je da je mnogo lakše adaptirati se na drugu osobu u 20im godinama ali s druge strane često je kvalitetniji izbor u 30im i više. Da li nam je tako teško da se odreknemo nekog svog komfora čak i ako naiđemo na kvalitetnu osobu ili postoje neki drugi razlozi za to?
Samodovoljnost i pogrešno uverenje nas vodi nepogrešivo od ljubavi. Ostajemo u komfornoj zoni sa uverenjem – ne mogu ja da se žrtvujem. U ljubavi se treba odricati malo svog vremena, svojih materijalnih sredstava, ali davati i emocije bez straha da će nas bliskost povrediti. Ali to nije žrtva, to je samo ulaganje. Medjutim, neki ljudi ne razmišljaju tako. Za njih je sve žrtva i ako nije sigurno ne vredi se investirati.

Promene koje se dešavaju u svetu uopšteno, toliko su brze i intenzivne da zahtevaju momentalnu adaptaciju, što je uglavnom neizvodljivo i vrlo stresno. U skladu sa tim, ljudi se sve više okreću sebi i svojim potrebama što neminovno utiče loše na društvenu dinamiku. Da li po Vašem mišljenju i ljubav poprima tu neku dimenziju narcisoidnosti?
Ljubav ne može biti narcisoidna. Ljudi su narcisoidni i još teže je kada živimo u narcističnoj kulturi, naročito u velikim gradovima. Ljubav je emocija koja vodi ka radosti. Ništa nam ne uspeva ako nemamo ljubav…tu sad mislim i na agape.

S jedne strane ljudi se lako odlučuju na razvod dok sa druge strane neki ostaju u nefunkcionalnim odnosima. Da li neki narušeni odnosi mogu da se poprave?
Narušeni odnosi mogu da se poprave uz veći trud svakog učesnika u ljubavi. Moraju da se usaglase uverenja i načini kako se ljubav živi. Potrebna je i kompatibilnost i posvećenost!

Koji su pokazatelji zdravog emotivnog odnosa?
Stvarna ljubav u sebi ima emociju ljubav, ljubavno ponašanje i volju da se ona pokaže. Obe osobe su posvećene, pouzdane, poštuju i svoje ali i potrebe svog partnera. Grade siguran odnos. Odnos u ljubavi je važniji od emocije ljubavi. Ljudi mogu da se vole a da nikada ne budu zajedno. Jer ne umeju da izgrade odnos. I to nije tužno …to je tako.


Kako u periodima krize ne pokleknuti i sačuvati emotivni odnos?
Održati ljubav u vreme krize je veoma kompleksan zadatak. Treba se setiti zbog čega smo od početka u relaciji sa nekim, kakva je to osoba bila i kakav smo odnos imali. Treba tražiti i suočiti se sa ćorsokacima, otvoreno razgovarati o njima i obostrano želeti da ostanemo u odnosu.

Više o ovoj temi prim dr Anđelka Kolarević govoriće na Praktičnoj tribini, 12. februara s početkom u 19 časova. Ovog puta na novoj lokaciji Dom kulture, Ignjata Pavlasa 4, Novi Sad.
Ulaz je kao i uvek slobodan za sve zainteresovane posetioce.

One Comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *