Fridino slikarstvo i inspiracija Dijegom

Fridi se Dijego svideo još kad je imala petnaest godina i kad ga je krišom posmatrala dok je oslikavao murale, dobacivala mu je, začikavala ga. Tad je on prvi put zapazio mladu Fridu. Verovatno je već tada Frida formirala sliku o životu kakav želi da vodi, a po Transakcionoj analizi to se zove životni skript. Kasnije kad se oporavljala od teške saobraćajne nesreće i ležala nepomično u krevetu u gipsanom koritu, uz pomoć specijalno napravljenog stalka počela je da slika i da polako ostvaruje ono što je zamislila. „U ovom prvom susretu odigranom kao voljom sudbine između deteta đavolice, žive i lake kao igračica, nestašne i ozbiljne i gorostasa koji proždire žene i strasno voli svoj rad“ (1).

„Kad je Frida srela Dijega drugi put on je već bio čovek koji je mnogo proživeo. Težak, krupan kao džin- Frida mu se ruga govoreći mu da liči na slona. Dvostruko je stariji od nje, ima četrdeset dve godine, već se dvaput ženio i ima četvoro dece“ (1).

Fridine slike će videti Dijego pri prvoj poseti njenom domu, Frida je prišla ovom umetničkom divu s namerom da čuje njegovo mišljenje i kritike o njenom slikanju, jer nije htela da gubi vreme na slikanje ukoliko bi od njega čula negativne kritike.

„Već od prvih dana poznanstva Frida i Dijego se neprestano sukobljavaju, što će činiti celog svog ljubavnog života. Dijego se ruga Fridi, kaže joj da ima pseću glavu, a Frida, ne zbunjujući se odgovara „a tvoja je glava kao u krastave žabe“, ljubav je već počela.“ (1).

Uprkos protivljenju Fridine majke zbog toga što je Dijego stariji 21. godinu, bludnik, anarhista i komunista, koji ima iza sebe tri braka i decu, Frida i Dijego nalaze spokoj u svojoj simbiozi i Frida u potpunosti isključuje Ego stanje Odraslog i prepušta se sanjarenju i ljubavi. Fridin otac nije osuđivao njihovu vezu već je sarkazmom nazivao njihov budući brak brakom slona i golubice.

Slika 1. Frida Kalo i Dijego Rivera
Slika 2. Frida Kalo i Dijego Rivera
Slika 3. Frida Kalo i Dijego Rivera
Slika 4 Frida Kalo i Dijego Rivera

Frida se pridružila komunističkoj partiji nakon upoznavanja s Dijegom, međutim iako je podržavala ideje i bila aktivista, zapravo je bila Dijegov simpatizer i sledbenik. Kad je Dijego bio isključen iz komunističke partije, tad je i Frida napustila redove iste.
„Izgleda da je Fridi majka malo značila u njenom životu. Isuviše pobožna, do zatucanosti. Istovremeno i gruba i povučena ona se nikako ne uklapa uz svog muža Giljerma, pravog umetnika, slabog, nesnalažljivog čoveka. Tako lepa u mladosti, ona postaje samovoljna i stroga da bi zaštitila porodicu. Moj šef govorila je Frida o njoj. Kao i Dijego i Frida je doživela da je majka napusti u najranijem detinjstvu, iznurena uzastopnim trudnoćama, Fridina majka, posle rađanja Kristine pada u jaku depresiju i ne može da se brine o dvoje dojenčadi. Dojkinja koja hrani Fridu slika je i prilika Dijegove Antonije, njegove Indijske „majke“.“ (1).
Frida se ceo život, a naročito posle majčine smrti starala o svom ocu. Njen otac Giljermo je bio veliki sanjar, tih i povučen čovek. Bolovao je od epilepsije, a Frida ga je često zbrinjavala u nastupu epileptičkih napada.
Fridin otac nije bio dominantna muška figura, već povučeni intelektualac, fotograf, niskih primanja, u senci dominantne žene. Kao takav njen otac je suprotnost krupnom, snažnom i odvažnom Dijegu u jeku slave. Frida u Dijegu vidi zaštitnika, takoreći očinsku figure kakvu nije videla u vlastitom ocu.
Frida je svoj rad opisala sledećim rečima „Slikam samu sebe jer sam tako često sama i zato što je to „tema koju najbolje poznajem“ (2).
Zabeleženo je u istoriji umetnosti o Fridinom slikarstvu „Svojim izrazito intimnim prikazima rušila je tabue tela i ženske seksualnosti“ (2).
Fridi je najviše bilo stalo do Dijegovog mišljenja o njenom slikanju. On je Fridu priznavao kao „prvu ženu u istoriji umetnosti koja se sa potpunom i beskompromisnom okrutnošću bavila opštim i specifičnim stvarima koje se tiču samo žene“ (2).

Slika 5. Frida Kalo i Dijego Rivera
Slika 6. Frida Kalo i Dijego Rivera

„Ono što Dijego primećuje u njenom načinu slikanja potresa ga i opsenjuje. Sva njena razočaranja, sve njene drame, ona neizmerna patnja u njenom životu- sve je tu prikazano, tu na njenoj slici mirnom bestidnošću i izuzetno nezavisnim duhom“ (1).
„Frida ga je oduvek obožavala, od onog časa kada je krišom išla da ga gleda kako slika freske na zidovima amfiteatra Bolivar. Radi njega, da bi ga privukla, da bi ga više volela, rešila je da i sama slika, a kad ju je strašni udes smrvio, ona u tom slikarskom radu nalazi snagu da se odupre očajanju. Za nju je slikati, kao i za Dijega, značilo živeti.“ (1).
Frida je zbog Dijega promenila stil odevanja u revolucionarni tojest žene aktivistkinje: sveden, duge suknje, bluze i kravata. Zbog njega je počela da slika, i učlanila se u komunističku partiju. Kad Dijega izbace iz komunističke partije i ona je tad napušta, menja stil odevanja u indijanski: suknje, žive boje, svilene košulje, živopisan nakit „Drska devojka, sjajnih i izazivačkih očiju pretvorila se u mladu ženu izvanredne lepote, obavijene šalovima i nakićene ukrasima od pečene gline kao pretkolumbovski idoli, više oklop, nego nakit, već zatvorena u svoju samoću i sa pogledom pomalo udaljenim, po strani, zamagljenim zbog sećanja na bolove“ (1).
Kao i kod većine umetnika i kod ovo dvoje je od Ego stanja najispoljenije ono što Transakcionisti zovu Ego stanje Deteta. Ovo Ego stanje može biti ispoljeno u vidu Adaptiranog deteta, Slobodnog ili pak Prkosnog deteta. Analizirajući biografske i transkripte autobiografskih zapisa nalazim prisustvo Slobodnog deteta u najvećem broju slučajeva, a ponekad i Prkosnog naročito kod sukobljavanja s autoritetima Meksičke države kao i naručiocima dela poput Rokfelerovih i Fordovih u SAD. Isključenje ostala dva Ego stanja Roditelja i Odraslog se u krajnjem može videti po njihovim neracionalnim, impulsivnim životnim postupcima, kad bi često svoj život stavili u opasnost zarad komunističkih ideala kao u slučaju skrivanja Trockog, ili pak kad su i pored ogromnih honorara za to vreme dolazili do egzistencijalnih problema.
Slobodno dete Dijega se ispoljilo prvobitno u Detroitu kad je za porodicu Ford radio freske i pri tom prikazao elemente koji su uvredili građanstvo Detroita, digla se velika medijska prašina ali Dijego je već bio na putu za Njujork gde je za porodicu Rokfeler oslikavao freskama Radio City Hol pri tome privukao pažnju novinara i pre završetka freske i svečanog otvaranja jer je centralni lik freske bio nalik na Lenjina. Od Rokfelerovih je dobio ultimatum da uništi glavni lik tojest da ga zameni bezimenim likom, međutim Dijego ostaje u svom ego stanju prkosnog deteta i pored upozorenja mnogobrojnih prijatelja umetnika.
Dijego kaže „slikarstvo je nešto što pripada narodu kome je ono i namenjeno. Zato radije nego da ga unakazim, želim da se sva ta zamisao potpuno uništi kako bi se bar sačuvao moral. Trebalo bi da svi priznamo da u ljudskom stvaralaštvu nešto pripada čovečanstvu u celini i da ni jedan pojedinac nema pravo, pod izgovorom da je on njegov vlasnik, da ga uništi ili da ga sačuva za svoje sopstveno zadovoljstvo“ (1).

Slika 7. Frida kalo i Dijego Rivera

U Meksiku važi izreka da je blagosloven čovek koji se rodi i umre u istoj kući. Frida Kalo se rodila i umrla u „Plavom domu“ u Kojoakanu, u domu svojih roditelja, okružena mnoštvom bolnih sećanja. Frida je kremirana na gradskom groblju Dolores, nakon što je održana poslednja počast u Dvorcu lepih umetnosti s otvorenim kovčegom i mnoštvom sugrađana koji su došli da se pozdrave s njom. Dijego je posle njene smrti preko noći postao starac. Poživeo je još tri godine. Imao je želju da bude kremiran i da se njegov pepeo izmeša s pepelom žene koju je najviše voleo. Uprkos tome sahranjen je s najvećim počastima u Rotondi slavnih ljudi na gradskom groblju Dolores.

Literatura:
1. Le Klezio, Dijego i Frida, Vršac: Kov, 2008.
2. Frida Kalo, Dnevnik- intimni autoportret, Beograd: Clio, 2002.
3. Keterman A. Frida Kalo- Patnja i strast, Keln: Taschen, 2007.
4. Stjuart I, Džoins V. Savremena transakciona analiza, Novi Sad: Psihopolis institut, Daniel Print – Novi Sad, 2011.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *