Društvene mreže – gospodari ili sluge?

Svi smo se mi sigurno u nekom momentu zapitali, zašto su društvene mreže toliko popularne. Toliko vremena izgubimo na njih umesto da uradimo nešto korisno za sebe. Pa onda se pitanje samo nameće – a da li su one korisne za nas? Pa i jesu. U kontaktu smo sa dosta ljudi sa kojima bi verovatno izgubili kontakt da nema društvenih mreža. Dobijamo razne informacije koje mogu da nam posluže da dođemo do nekih novih ideja. Vidimo različite stavove o različitim temama i situacijama, dakle imamo mogućnost i da proširimo svoje vidike, kao i da budemo u toku sa novostima iz sveta i zemlje. Upoznajemo nove ljude, širimo krug poznanstava, reklamiramo svoje proizvode pa samim tim unapređujemo poslovanje i slično.
Međutim iza tog površinskog sloja ideje o društvenim mrežama, nalazi se jedan ozbiljan psihološki pa onda i sociološki problem. Svi mi kada upoznajemo nekoga težimo da se predstavimo u svetlu nešeg „idealnog ja“. U noramlnim socijalnim relacijama u tim situacijama mi gledamo da vodimo računa o mnogo stvari. O našem držanju tela, govoru, o načinu iznošenja stavova, ističemo određene manire koje smatramo poželjnim, ukratko vodimo računa o svemu onome što naše ponašanje kompletira u naše viđenje slike kako drugi ljudi treba da nas dožive u datoj situaciji.
S obzirom na to da je nezavisnost „must have“ ovog milenijuma, većina ljudi će reći da ih uopšte ne zanima šta će drugi ljudi misliti o njima. A na pitanje da li je to zaista tačno, upravo nam društvene mreže daju odgovor. Ono što društvene mreže govore, jeste da nam je mišljenje drugih ljudi i te kako važno a one nam pomažu u tome da na mnogo jednostavniji način predstavimo sebe onako kako bismo želili da nas drugi ljudi dožive. Jer umesto da u svoj repertoar veština uvrštavamo nove, mi se jednostavno uslikamo u situaciji koju smatramo važnom, provučemo sliku kroz nekoliko filtera, ili podelimo neku misao o životu koju je izrekao neko pametan i zavaljeni u fotelji, sa uzbuđenjem i određenim očekivanjima čekamo reakcije naših prijatelja sa društvenih mreža. Ukoliko reakcije ispune naša očekivanja ili ih čak premaše mi osećamo zadovoljstvo a u suprotnom razočaranje. Upravo ti lajkovi i komentari predstavljaju dokaz koliko smo uspešni u svojim životima i koliko vredimo, jer ako nas drugi dožive kao važne osobe koje zavređuju pažnju, svakako ćemo se i mi tako osećati.
I onda se nameće pitanje – pa dobro da li je onda mišljenje drugih ljudi važno ili nije? Važno je ukoliko ga koristimo na pravi način jer u suprotnom može prilično da nam naudi. Mišljenja drugih ljudi treba uvažvati i razmisliti o njima, kako bismo preispitali svoju sliku realnosti a da bi došli do toga moramo pre svega sebe bezuslovno prihvatiti i život sam po sebi smatrati kao suštinu življenja.
Tranzitni period, prelsaka iz socijalističkog u kapitalističko društvo, doneo nam je upravo to osećanje uslovljenosti lične vrednosti. Ako gledamo egzistencijalni aspekt, u socijalizmu je vladalo vreme bezbrižnosti, budućnost nije bila neizvesna, iako ne toliko bogata, država je nudila besplatno školovanje, zdravstvo, davala je stanove, lakše je bilo naći posao i nije frustrirala one koji „nedovoljno“ rade. Ako bismo socijalizam posmatrali kroz roditeljsku ulogu, to bi bio jedan brižan, bezuslovno prihvatajući roditelj. Dok je kapitalizam doneo nešto sasvim novo. Njegova glavna floskula je – vrediš onoliko koliko radiš i zaradiš i pod uslovom da se držiš pravila. Ako to ne poštuješ, propadaš bez milosti. I sami nazivi društvenih odrednica upućuju na prioritete vrednosnog sistema. Zašto je to važno? Zato što svaki čovek teži ka tome i želi da bude prihvaćen od strane drugih baš onakav kakav jeste. I mnogi ljudi se u tom tranzitnom periodu nisu snašli i osećaju se kao luzeri dok su generacije rođene u kapitalizmu po rođenju dobile nametnutu ulogu u koju moraju da se uklope. Tako da društvene mreže predstavljaju odraz kapitalističkog društva koji jasno ukazuje na to da je naše osećanje vrednosti uslovljeno određenim društvenim normama. A ko diktira vrednost društvenih normi je jasno. To je popularizovani drušveni milje koji je najzastupljeniji u javnosti jednog društva. A i pozadina te njihove popularizacije takođe ima određeni cilj i svrhu.
Drušveni sistem vrednosti diktira i porodični sistem, a sami smo svedoci pokušavanja urušavanja nekih tradicionalnih vrednosti na kojima su mnoge generacije odrasle. Porodica predstavlja našu bazu, mesto odakle mi spremni istupamo u društvo. Nama roditelji mogu da šalju potpuno različite poruke. Oni verbalno mogu da nas savetuju šta i kako treba da radimo i šta treba da nam bude važno ali ukoliko se to ne uklapa u njihov sistem vrednosti, njihova ponašanja će biti u suprotnosti sa onim što nam govore a ta, neverbalna poruka je daleko moćnija od verbalne. Tako da naš sistem vrednosti ne mora uopšte da se uklapa u nametnuti, međutim velika većina ljudi će se truditi da se uklapa u taj sistem kako ne bi bila odbačena.
Pojavom drušvenih mreža, pojavilo se i instant rešenje za samopouzdanje. Kraktoročno, mi ćemo jednom slikom, tekstom, čekiranjem na određenim destinacijama, prikazivanjem našeg života kao savršenog umiriti taj unutrašnji osećaj praznine i nedovoljnosti. Dok ćemo sa druge strane bivati sve usamljeniji, smenjene empatičnosti, orjentisani na poslovna postignuća koja su takođe paravan za usamljenost i nadomešćivanje osećanja lične vrednosti. Ili se jednostavno pasivizirati što je pogubno ne samo za osobu već i za celokopno društvo.
Kratkoročno saniranje osećanja bezvrednosti je kao kada neko ima loš zadah zbog pokvarenog zuba. Žvaka taj zadah može da neutrališe dok god ima dejstvo ali onog momenta kada dejstvo prestane, i dalje se oseća posledica kvarnog zuba. Možda jeste veća neprijatnost otići kod stomatologa nego uzeti žvaku, ali dugoročno rešavamo problem, i to ne samo lošeg zadaha, već i uviđamo mnoge druge pogodnosti popravljenog zuba.
Tako da je odlično pratiti trendove i biti u toku sa dešavanjima ali je jako važno živeti život onaj pravi, van društvenih mreža, unapređivati svoje socijalne veštine, upoznavati ljude lično jer na taj način upoznajemo svet onakav kakav on zaista jeste i lakše ćemo se u njega uklopiti i pronaći sebe. Profil na društvenim mrežama treba gledati kao na vatru, dobar je sluga ali loš gospodar.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *