Savremena interpretacija bajke Ivica i Marica od strane Kaningema

Bajke su u Dvadesetom veku postale tema etnoloških, antropoloških, socioloških, književnih i psiholoških istraživanja. Razvojem filmske industrije postale su tema Holivudskih filmskih studija, koji su ih nažalost prekrajali onako kako su mislili da će marketinški najbolje biti prihvaćene, te su često odstupale fabulom od izvornih.
Jedan od poznatijih psihoanalitičara koji se bavio analizom bajki je bio Bruno Betelhajm, podržavao je i Frojdovu i Jungovu školu. U knjizi Smisao i značenje bajki ukazuje na terapeutski i pedagoški značaj bajki. Betelhajm je ukazao na greške u dotadašnjoj psihoanalitičkoj doktrini i dečjoj psihologiji, koje su ukazivale na nasilnu i destruktivnu dečju maštu koju može pogoršati uticaj nasilnih i destruktivnih bajki. Usled takvog tumačenja dečje mašte i bajki došlo je do odbacivanja bajki od strane psihologa, jer su smatrali da one mogu zbuniti dete u periodu razvoja.
Po Betelhajmu „san je prvenstveno lični izraz nesvesnog, a bajka imaginarni oblik u kojem su manje ili više univerzalni ljudski problemi pretočeni u narativ, a potom prenošeni s generacije na generaciju“ (1).
Betelhajm ukazuje na razliku između mitova i bajki sa aspekta njihovog završetka. Mitovi se završavaju tragično, a bajke imaju srećan kraj. Po Betelhajmu mit služi za formiranje superega, a bajka se obraća celoj ličnosti. „Mit projektuje jednu idealnu ličnost koja dela na osnovu zahteva superega dok bajke ističu ego integraciju koja dopušta da se želje ida zadovolje na odgovarajući način“ (1).
Po Betelhajmu likovi bajki nisu ambivalentni, nisu istovremeno dobri i zli kao što smo to svi mi u stvarnosti.
Kaningem u predgovoru zbirke savremeno interpretiranih bajki Divlji labud kaže „Većina nas je bezbedna. Ukoliko se od vaše lepote ne potresaju sazvežđa, niko neće baciti čini na vas. Niko ne želi da vas pretvori u zver, niti da vas uspava na stotinu godina. Utvara prerušena u vilu ne misli na to kako će vam ponuditi tri želje u kojima se zla kob skriva poput žileta u torti“ (2).
Kaningem takođe kaže u uvodu „ Na većinu nas se može računati da sami sebe upropastimo. Osvetoljubiva stvorenja se trude da unište one najređe, one kojima je nekako podarena ne samo raskoš već i lepota od koje zaneme ptice na drveću, praćene ljupkošću, velikodušnošću i privlačnošću tako jednostavnim da se čine poput uobičajenih ljudskih vrednosti“ (2).
Kaningem se u ovoj zbirci priča poigrao dobro nam poznatim bajkama, dajući im novu interpretaciju, bilo da im je menjao celu fabulu ili izmišljao novi kraj, često ne toliko srećan.Pri ovom procesu svakoj bajci je dao novo ime koje često i nije u direktnoj vezi sa izvornim imenom bajke, završio je razmišljanje u detinjstvu i postavljanje pitanja na kraju pročitane bajke „a šta je bilo posle“, posle onog srećnog kraja. Šta je to posle, da li nešto prethodi onoj rečenici živeli su srećno do kraja života. On nam daje novi pogled na kraj, mogućnost za neki drugi sem uopštenog srećnog kraja.
Sam pisac je u ulozi slobodnog deteta koje istražuje i ispituje granice svog referentnog okvira. Pisac u ovim savremenim verzijama pojedinim ličnostima oduzima čini koje su usmeravale na druge ličnosti. Menja fabulu, dodaje i oduzima od poznatih tekstova, poigrava se sudbinom svojih junaka, osavremenjuje ih, čini poročnim i manje poželjnim i bajkovitim junacima, a više nalik na obične smrtnike 21. veka.
U bajci Matora lujka, Kaningem se poigrava maštom i onim što se desilo pre poznate bajke Ivica i Marica (3).U svojoj interpretaciji Kaningem oslikava život jedne usamljene starice, bez ikakvih čini, a ne vešticu kakva je poznata u standardnoj verziji ove bajke. Kaningem ovoj starici pripisuje burnu mladost bez brakova, bivših muževa i dece, punu izlazaka i avantura i provoda za jednu noć. Mladost sa dosta ljubavnika, puno alkohola i emotivnu neispunjenost. Ona je maštala da će u starijim danima i dalje imati mlade ljubavnike, koji će je kradom pohoditi noću, koje će učiti nekim ljubavničkim tajnama na kojima će joj njihove buduće partnerke biti zahvalne. Međutim nije znala da će završiti u neprivlačnom stanu iznad hemijske čistione, gde niko normalan ne bi svratio na čas ljubavi. „ Najzad i u času kad ti se činilo da su sedamdesete i dalje mladost, kupila si sebi imanjce. Nalazilo se podaleko od grada, ko danas može sebi priuštiti čak i predgrađe. Kad je posao sklopljen stajala si (uz pomoć štapa za koji i dalje nisi verovala da ga nosiš) na svojoj parceli gole zemlje, okruženoj šumom i odlučila da ćeš kućicu napraviti od slatkiša“ (2). Nakon što se nastanila u šumi daleko od civilizacije baš zbog vrtoglavih cena nekretnina, i dalje je gajila nadu da će neki mlad ljubavnik zalutati i nabasati na njeno imanje i kuću koju je spravila od slatkiša i glazura i koju je redovno zanavljala jer su vremenski uslovi bili nemilosrdni prema kući od tako krhkog materijala od kog se prave slatkiši. Vidimo kako starica struktuira svoje slobodno vreme radom, a pre toga je posezala povlačenju i maštanju kad je živela u gradu (4). Pojavljuju se dvoje bezobrazne i bezdušne dece, koja su u ulozi Prkosnog deteta, agresivna i destruktivna. Oni proždiru kuću deo po deo, prozor po prozor, nestaju jedna po jedna soba. Nakon što sve pojedu bacaju telo starice u pećnicu. Bruno Betelhajm analizirajući Ivicu i Maricu kaže „ Kuća od medenjaka predstavlja život zasnovan na najprimitivnijim zadovoljenjima. Ponesenoj nekontrolisanom željom deci nije ništa da unište ono što bi trebalo da pruži zaklon i bezbednost. Uprkos opominjućeg glasa koji pita „ ko to gricka moju kućicu?“, deca sebe lažu i svaljuju krivicu na vetar i nastave da jedu ne uznemiravajući se. Kuća od medenjaka je slika neverovatno privlačna i zamamna, a koliko je užasan rizik kojem se čovek izlaže ako popusti iskušenju. Kuća označava oralnu pohlepu i privlačnost prepuštanja toj pohlepi.“ Betelhajm takođe ukazuje na kraju ove bajke da deca kad udruže svoje snage prevazilaze prepreke, u ovom slučaju strah od same veštice koju su nadmudrili i pobedili. (5).

Kaningem u svojoj verziji kaže „A šta si zapravo očekivala da će taj par mladih psihopata, te često mlaćene dece učiniti nakon šo su ti pojeli pola kuće, bez ikakvog nagoveštaja razmišljanja, čak ni najobičnije učtivosti. Jesi li mislila kako se neće požaliti najzad kako u kući nema ništa drugo za jelo osim slatkiša, a da njima treba i malo proteina? Da li ti je laknulo kad su te podigli i ubacili u pećnicu? Da li je delovalo neočekivano, ali nekako ispravno. Da li ti se učinilo kao zadovoljenje kao konačno ispunjena sudbina kad su zalupili vrata za tobom?“ (2). U ovoj interpretaciji zapravo vidimo sudaranje dva ego stanja deteta slobodnog i prkosnog, pri čemu prkosno dete agresivnije i nadmoćnije uništi slobodno dete. Starica je našla svoje dželate, nakon burne mladosti i neslavne starosti u samoći, ona ih nije gojila u cilju da ih ispeče kao u staroj verziji bajke (3), već je bila nemi posmatrač njihove proždrljivosti i bahatosti. U ovoj proždrljivosti i sebičnosti može se videti i metafora na savremeno društvo gde se hrli za novcem i moći, gde se mladost bez poštovanja odnosi ka starijem i životno mudrijem. Kaningem kaže „Na kraju ne ubija te ništa drugo do samoća. Možda zato što si očekivala da propast dođe u veličanstvenijem i romantičnijem obliku“ (2).
Savremeno interpretirane bajke Kaningema odišu duhom 21 veka, u njima su na savremen način oslikane emocije, borbe dobrog i lošeg, borbe s unutrašnjim demonima kao i onim koji vrebaju iz spoljnjeg sveta. Nama razumljivim jezikom poigrao se svetom mašte i dao nam neke od mogućih raspleta klasičnih bajki. Razgolitio je junake, dao im ljudske mane i slabosti, ali i čovečnost. Analiziranje bajki može biti edukativna vežba mladih psihoterapeuta, a može se koristiti i u cilju terapijske intervencije ili pak u vidu biblioterapijske alatke.

 

1. Bettleheim, Bruno, Smisao i značenje bajki, Poduzetništvo Jakić, Cres, 2004.
2. Kaningem M. Divlji labud, Beograd, Arhipelag, 2015.i
3. Grimove bajke, Sremski Karlovci, Kairos, 2009.
4. Stjuart I, Džoins V. Savremena transakciona analiza, Novi Sad: Psihopolis institut, Daniel Print – Novi Sad, 2011.
5. Betelhajm B.Značenje bajki, Beograd, Prosveta, Tiskarna ljudske pravice, Ljubljana, 1979.
6. Ilustracije za knjigu Kaningem M. Divlji labud, Beograd, Arhipelag,2015. Juko Shimizu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *