Kreativnost u praksi

“Kreativnost je proces dovođenja nečeg novog u stvarnost. Kreativnost zahteva strast i predanost. To dovodi u našu svest nešto što je prethodno sakriveno te ukazuje na novi život. Iskustvo dovodi do ekstaze svesti.” Rollo May

Kreativnost se smatra jednom od najpoželjnijih ljudskih osobina. I to nije slučajno, savremeno društvo je upravo rezultat ljudske kreativnosti.

Kada govorimo o realizaciji kreativnog procesa počinjemo od imaginacije ili mašte, odnosno procesa kombinovanja različitih predstava, ideja i pojmova koji u takvom obliku ne postoje u ranijem iskustvu, nju sledi kreativnost koju možemo posmatrati kao proces razvijanja i nastajanja originalnih ideja koje imaju vrednost i na kraju dolazimo do inovacije koja predstavlja proces implementacije novih ideja u praksu.

Imaginacija ili mašta je neodvojivi deo kreativnosti. Maštanje se uvek povezuje sa decom, koja svoj vrhunac dostiže u situacijama kada je deci dosadno. U tom smislu maštanje je način da se osoba zabavi i igra. Maštanje je kod odraslih ljudi povezano sa psihičkom strukturom koju zovemo „unutrašnje dete”. Da bi smo imaginaciju realizovali do inovacije neophodno je uključiti i odrasli deo naše ličnosti.

Svaki posao sadrži dozu kreativnosti, postoji samo jedan uslov da bismo tu kreativnost razvijali a to je interesovanje za određenu delatnost. Međutim asocijacija na kreativan posao je uglavnom zabava, jer zabava je sinonim za razonodu, druženje, igru. Sama pomisao na zabavu većini nas aktivira to “unutrašnje dete” tako da je i predstava o bavljenju poslom vezanim za zabavu u skladu sa našom predstavom o zabavi. Pa često možemo da čujemo “On/ona se zabavlja dok radi, dok je moj posao mnogo odgovoran i ozbiljan”. Tako da možemo reći da, s jedne strane, postoji određena idealizacija tog posla, dok se sa druge strane, umanjuje trud, rad i odgovornost.

Naša sagovornica je Jelena Savić i ona radi jedan takav posao. Ona je uspešna, mlada žena, koja radi kao event menadžer. Jedna je od kreatora tih više ili manje glamuroznih događaja, atrativnih dešavanja a neretko je i gost istih. U razgovoru mi je spomenula kako svaki put pred realizaciju nekog projekta, u glavi ima jasnu sliku kako sve treba da izgleda, međutim kada realizacija započne nailazi na gomilu problema i većinu tih zamisli mora da modifikuje i prilagođava trenutnim okolnostima. To je upravo uključivanje našeg odraslog dela ličnosti koji je zadužen da ideju sprovede u delo.

*Za početak, kako izgleda jedan tvoj tipičan radni dan?

Moj tipičan radni dan je zabavan, kreativan i prepun izazova. Da, tako mi iz kreativne industrije gledamo na probleme. To je možda najvažnija lekcija koju sam ja naučila od svog direktora, odnosno usvojila model gledanja na stvari koje se ne dogode uvek onako kako smo planirali. Tipičan dan u kreativnoj industriji ne poznaje pojam klasičnog radnog vremena i iziskuje mnogo energije, strpljenja i razumevanja, prvenstveno za ljude oko sebe. Reč EGO treba da precrta svako ko želi da se bavi ovim poslom i svaki radni dan event menadžera znači i konstantni rad na sebi, u svakom smislu.

*Koliko zaista prostora za zabavu imaju ljudi zaposleni u zabavnoj industriji?

Ako se ne zabavljaš dok radiš svoj posao onda ne bi trebao da ga radiš, pogotovo ne u zabavnoj industriji. Energija koja se uloži u realizaciju jednog događaja se prenosi i na atmosferu na samom događaju. Pored kreativnosti naš posao je da ljudima pružimo ugođaj i da im kroz lepe i zanimljive događaje prenesemo poruku koju mi ili naš klijent želi da pošalje.

*Odgovornost je svakako velika. Ako pođemo samo od bezbednosti ljudi koji su gosti samog događaja, možemo da pretpostavimo da tu postoji još mnogo detalja koji nisu uočljivi a bez kojih čitav proces ne može da se uspešno realizuje. Kada prestaje briga i dobijate priliku da se i vi realizatori ideje opustite?

Volim da kažem da je organizacija događaja kao pisanje sastava. Dakle postoji Uvod, Razrada i Zaključak. Takođe svaki događaj mora da odgovori na 5 osnovnih pitanja, kao i svaka medijska vest : KO, ŠTA, KADA, GDE I KAKO (će se nešto dogoditi )? Opuštanje dolazi tek dan posle, kada na osnovu ličnih i profesionalnih parametara možeš sebi da kažeš “ Uradio/la sam dobar posao!”

*Događaji koje organizujete bave se raznovrsnim temama, od raznih kulturnih delatnosti do savremenih pitanja i problema. To zahteva i širok spektar znanja i informisanosti.   

Tako je, u ovom poslu važi stara izreka da se čovek uči dok je živ. Zato je bitno naučiti sebe da komuniciraš sa svim strukturama i slojevima ljudi kao i da budeš po prirodi znatiželjan.

*U svakodnevnoj interakciji ste sa velikim brojem ljudi to mora da podrazumeva fleksibilnost. S obzirom da znam da ti imaš dobre komunikacijske veštine, koje još veštine je potrebno uvrstiti u svoj repertoar kako bi za nekoga mogli reći da je profesionalac u tom poslu?

Nekoliko veština sam već navela kroz prethodne odgovore. Izdvojila bih još i strpljenje u smilsu gledanja “veće slike”. Ta veština “čuva živce” u ovom poslu, odnosno gradi strpljenje. Takođe je važno biti temeljan jer organizacija događaja iziskuje temeljno planiranje, realizaciju i spremnost za brzo reagovanje. Lično smatram da su međuljudski odnosni takođe bitan faktor. Građenje dobrih odnosa sa saradnicima može da vam uštedi vreme i reši “nerešive” probleme i situacije.

*Šta su, po tvom mišljenju, prednosti a šta mane u bavljenju ovim poslom?

Najveća prednost je što ulaskom u novi projekat vi faktički počinjete da radite novi posao. Ne postoji isti događaj i ista realizacija. Mana je što povremeno dolazi do fizičkog umora koji nije standardan za druge profesije i zato je bitno da svaki event menadžer ima svoj “izduvni ventil”.

U mom slučaju je to ćerka Iskra, odlazak na kraće odmore i čaša dobrog vina.

*Pored toga što je zaista potrebno voleti posao koji radimo, kako bismo bili motivisani da se u njemu i nadograđujemo. Koji su po tvom mišljenju još neki od osnovnih motivatora u ovom poslu?

Svako ko se bavi ovim poslom zna da je osećaj kada vidiš da ljudi uživaju u nečemu što si ti kreirao neopisiv. To je mešavina adrenalina i spokojstva.

*Iako na našim prostorima važi mišljenje da se od kreativnosti ne može živeti, kreativna industrija se itekako pokazala kao vrlo otporna u udarima svetske ekonomske krize. A aktivnosti kreativne industrije imaju veliki značaj u isticanju kulturalne raznolikosti, uticaj na kulturu uopšte kao i na obrazovanje, pa samim tim i razvoj celokupnog društva. Istovremeno, imaju značaj u očuvanju tradicije, prilagođavajući je razvoju i promenama u društvu ali s druge strane zadržavajući autentičnost. Da li možemo da računamo da će segment kreativne industrije u kojem si ti, i u budućnosti zadržati tu autentičnost, bez obzira na nove trendove?

Trendove u kreativnoj industriji diktiraju mnogo veće zemlje od Srbije. Kroz putovanja, učenja i istraživanja se mogu „pozajmiti“ ideje i podstiče se inspiracija i kretivnost ali je jako bitno da se sve viđeno primeni na područje gde se događaj održava. Trudimo se i tako ćemo i nastaviti da sve novo što radimo prilagodimo našem mentalitetu i tradiciji, a da u projektima koji su već tradicionalni svake godine uvedemo inovacije koje će biti bliske našoj publici. Do sada se pokazalo da to dobro radimo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *