Ovih dana na trgovima u većini gradova sve sija i šljašti polako nas pripremajući i unoseći nam duh praznika i praznične radosti. Te dane praznika kojima se pripisuje magična moć, mnogi će iskoristiti za donošenje nekih novih odluka u skladu sa kojima bi sve od Nove godine trebalo očekivano da bude drugačije, bolje i lepše. Nekolicina onih koji imaju sklonost ka preispitivanju vlastitih postupaka i svodjenju računa na kraju nekog perioda, sagledaće svoja prethodna postignuća i u skladu sa njima doneti neke nove odluke. Oni će verovatno većim delom  biti oslobodjeni magijskog mišljenja po kome sve  „od sada mora krenuti uzlaznom putanjom“.

Ono što je ključno u oba pomenuta slučaja je to da bilo koju odluku da donosite važno je da vaša očekivanja budu u skladu sa realnošću, tj sa vašim realnim sposobnostima. Postoji mogućnost da podstaknuti nezadovoljstvom prethodnih zdravstvenih, porodičnih ili poslovnih ostvarenja posegnete za pravljenjem megalomanskog i nerealističnog plana čiji će verovatni  ishod biti uznemirenost, nezadovoljstvo, tuga ili depresija izazvane nemogućnošću  za ostvarenje istog.

Uznemirenost i nezadovoljstvo u ovom slučaju su zdrave neprijatne emocije koje usled nemogućnosti za ostvarenje planiranog, motivišu osobu da nešto preduzme kako bi to promenila  ili je navode da prihvati realnost. Aktivnim učešćem u ostvarivanju vlastitiog plana osoba kao krajnji ishod oseća zadovoljstvo i radost.

Međutim, očekivanjem i ne preduzimanjem bilo kakve akcije, velike su šanse da se pomenuti plan ne ostvari , pa će osoba možda smatrati da nije dobila ono što misli da je morala dobiti ili što misli da joj prirada, iako nije uložila nikakav napor u ostvarenju postavljenog cilja. Problem sa ovakvim stavom je taj što se ne pravi razliku između želje i potrebe, odnosno onoga što bi voleli da imamo i onoga što je apsolutna nužnost u životu svakog čoveka. Kada većinu stvari postavljamo kao apsolutnu nužnost koja mora da se realizuje, negativan ishod svake situacije pobudjuje veoma neprijatne emocije. Ako ipak ostavimo i mogućnost da se ne dogodi ono što zahtevamo od sebe, ljudi i života, situacija je povoljnija i neprijatne emocije su  manje intenzivne.

Kako biste izbegli da praznične dane provedete uz neprijatne emocije svoje vreme organizujte tako da ono bude ispunjeno prijatnim aktivnostima u kojjima zaista uživate. Možete vreme provoditi sa porodicom i prijateljima, šetati, otići na zabave, žurke ili otputovati negde. Ukoliko ipak spadate u grupu koja ovo praznično vreme pre provodi sama uz dobru knjigu ili film, nemojte misliti da to nije u redu jer niste organizovali “savršen” praznični provod. Sve ono što osobu čini srećnom, zadovoljnom obavljajući aktivnosti u kojima uživa je poželjno i dobrodošlo, te tako posvetite ovo vreme sebi i uživajte u predstojećim praznicima. Srećni nam svima bili!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *