Kako koristite vreme provedeno na nastavi?

Prošle nedelje sam držao nastavu na fakultetu. Amfiteatar, oko dvesta studenata prve godine master studija. Cilj mi je bio da im objasnim princip rada elektromotora (EM). Na projektoru sam pustio snimak koji kroz animaciju slikovito pokazuje koji se delovi nalaze unutar elektromotora, koji deo čemu služi i kako svi zajedno doprinose pravilnom radu. Uz snimak, ja sam davao objašnjenja o elementima koji su se pojavljivali na platnu. Posle petnaest minuta priče, zaokružio sam jednu celinu i želeo da pređem na sledeću temu. Pre nego što ću da nastavim, postavio sam pitanje „Da li je ovo jasno? Da ne nastavljamo sa sledećom temom, ako postoje stvari u okviru aktuelne teme koje niste ukapirali.“. U amfiteatru – muk. Niti se javljaju da im je jasno, niti traže dodatna pojašnjenja. Pokušam da budem precizniji: „Neka se jave oni koji su izgubili korak u nekom trenutku, pa da se vratimo na taj deo priče i razjasnimo sve do kraja.“. Niko se ne javlja… Probam da okrenem priču „Dobro, pošto se niko ne javlja za dodatno objašnjenje, voleo bih od vas da čujem da mi ispričate princip rada EM.“. Počnem da prozivam po sali jednog po jednog. Isto tako jedan po jedan su odgovarali da ne znaju. Nisu hteli ni da probaju. Pokušam da ih ohrabrim i objasnim im da ih ništa ne košta da sa grupom podele na koji način su shvatili ono o čemu sam pričao. Nema nikakvih sankcija ukoliko nisu razumeli kako treba. Podsetim ih da je mnogo bolje da pogreše tokom predavanja, nego kasnije na ispitu kada će to gradivo sigurno biti tema ispitivanja. Dobro bi bilo da sve nedoumice razreše sada, dok je sveže, i dok greške ne povlače nikakve sankcije. Koliko njih je pokušalo – nula.
Smatram da je ovakvo ponašanje studenata maksimalno štetno po njih. Studenti su u obavezi da prisustvuju na tim časovima. Umesto da, kada već moraju da sede tu, iskoriste to vreme da usvoje nova znanja, provere da li su ispravno razumeli materiju i da na taj način olakšaju sebi proces pripreme za ispit, oni su pasivni. Tema koja je bila predmet predavanja nije laka, ali pasivnošću neće postati lakša. Poteškoće oko razumevanja mogu se prevazići ako se gradivo analizira do dovoljno sitnih detalja da se mogu mentalno „sažvakati“. Taj posao se najlakše obavi ako ga student/učenik i nastavnik urade ZAJEDNO. Zato mislim da je jako važno za svakog đaka i studenta da razmiszmisli o tome kako koristi vreme provedeno na nastavi.

5 Comments

  1. Primetila sam da tekstovi Emila Vega sadrže opširan uvodni deo, koji može da deluje dosadno i nepotrebno, „smarački“ (što bismo u neformalnom razgovoru rekli), ali opet vrlo poučno i efektno jer kroz slikovito objašnjavanje situacije koja prethodi razradi i poruci teksta, provlači da je imao cilj koji nije gubio iz vida, da se držao definisanih pravila ponašanja i da je uvek davao sve od sebe, bez obzira na okolnosti, objašnjavajući načine na koje je to činio. Nekako mi to ostavlja jači utisak i baca u senku krajnju poruku teksta, (ovo nije zamerka, ni kritika, već namera da i drugi obrate pažnju na korisne detalje mimo naslova i poruke).
    Bravo! Samo nastavite tako!

  2. Mislim da je najveći problem u strahu da se ne „lupi“ neka glupost pred velikim brojem kolega sa kojima provode mnogo vremena. Posebno odmah nakon već odslušanog predavanja.
    Možda da pokušate obrnuto? Prvo njih da pitate kako oni misle da funkcioniše i koji su delovi i njihova uloga. Uključićete ih u predavanje i pażnja će im biti veća u toku istog. Neće se svi javiti sigurno, ali će se izdvojiti par njih zbog kojih će ostale kolege želeti da čuju o čemu se diskutuje.

    1. Draga Koleginice,
      Podržavam Vašu ideju! Ja čak na predavanjima podstičem studente i da pogreše jer, prvo, tad imaju apsolutno pravo da greše, a drugo, uverim ih da su greške KORISNE ZA SVE! Naravno da nije baš najprijatnije, ali taj obrt u odnosu na monotone istine, skreće pažnju svih prisutnih, a „autor“ greške je heroj koji se žrtvovao za dobrobit zajednice. Nesumnjivo je da će on i najbolje zapamtiti…
      Greška takođe omogućava predavaču da sagleda problem iz tog ugla i time dobije ideju šta da razjasni.

    2. Tacno je da ima studenata koji imaju strah od javnog nastupa, koji nemaju dovoljno samopouzdanja i plase se da ne ispadnu glupi i smesni u drustvu, kojima je potrebno vreme da se slegne gradivo, kojima ne lezi predavac i stil predavanja, ima i onih koji su imali los dan, kojima nije zanimljiva materija, koji su promasili fakultet pa su nezainteresovani, kao sto ima i onih koje zanima sve to i vole aktivno da ucestvuju u predavanju i sve im je potaman. I svi oni zahtevaju poseban pristup i nacin rada pojedinacno kao licnosti, ali u grupi, zajedno sa profesorom, su celina kao isti taj EM sa svojim delovima, koji je pomenut u tekstu. I svako bi trebalo da preuzme svoju ulogu da bi predavanje bilo sto funkcionalnije i korisnije u daljem ucenju. Autor teksta se bavio momentom kada su svi studenti pokazali potpunu pasivnost, ocito je zakazao i onaj deo grupe koji je aktivan, i to je nesvakidasnje, i zahteva preventivu, sto je u ovom slucaju uradjeno kroz apel na preispitivanje i ukazivanje na posledice koje mogu da nastanu zbog takvog ponasanja.

  3. Iako radim sa studentima veoma dugo, osvrnuću se na vreme kad je moj sin pošao u osnovnu školu. Uveravala sam ga da vreme KOJE VEĆ MORA DA PROVEDE NA ČASU iskoristi da zapamti sve što učiteljica kaže. Tako će lakše i brže uraditi domaći zadatak i otići da se igra.
    Na sreću, „upalilo je“! I, što je još važnije, PRIHVATANJE TAKVOG KORIŠĆENJA VREMENA ZA VREME NASTAVE MNOGO SE LAKŠE POSTIŽE U UZRASTU POLASKA U OSNOVNU ŠKOLU.
    ZATO, MLADI RODITELJI, VAŠA ULOGA JE NEZAMENLJIVA!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *